Muzika i glasovi I, Boris Nad

PODELI/ODŠTAMPAJ:


Frula od kosti, Neolit




MUZIKA I GLASOVI I




Ne znamo kako je zvučala muzika u neolitu. Nesigurno je i kako je zaista zvučala u srednjem veku ili u doba Rima. Sa rekonstrukcijama – kao i sa velikim istorijskim podelama – valja postupati oprezno. Posedujemo rekonstrukcije drevnih instrumenata, recimo neolitskih frula izrađenih od kosti, ali ne poznajemo harmonije ni melodije koje su oživljavale sa njima. Šamanski doboš može da bude korišćen na ovaj ili onaj način. Ritam koji se ubrzava fiziološki prouzrokuje ubrzanje srčanog pulsa, napetost koja se oslobađa u jednom silovitom prasku – takođe, on može da beskonačno povećava uzbuđenje, čiji se vrhunac stalno odlaže u napetom iščekivanju, ili da iznenada dosegne frenetični nivo, koji nas silovito povlači za sobom.

Frula, pa i ona izrađena od životinjske kosti, ukazuje na pastoralne idile, veselu ili nostalgičnu muziku pastira. Melodija se, međutim, gubi, kao i sazvučja koja su uzbuđivala drevne ljude.

Isto tako, poznajemo latinski pravopis i gramatiku, a da ne znamo kako je taj jezik zvučao u klasično doba; izmiče nam njegov ritam i melodija, a to je istinski ključ za bilo koji jezik. To isto možemo reći i za sanskrit i vedske himne – nama nepoznatu muziku pratio je dim u trenutku kada se nad horizintom pomalja Sunce, kada se maslo proliva na žrtvenik, ili u času kada lomaču zahvata plamen. Zabluda je da se njihova intonacija i melodije koje ih prate s vremenom ne menjaju. Slično se, uostalom, dešava i sa rečima, i sa njihovim značenjem, koje se ponašaju kao senke u različito doba dana, na koje pada uvek novo svetlo.

Ipak, to ostaju procepi na zastoru vremena, čija svetlost ne trne sve do današnjeg dana.



Lautista, Mikelanđelo Merizi da Karavađo




Velika muzika


Svaka epoha, kao što je poznato, ima svoju muziku i svoja sazvučja; muzika renesanse nije isto što i muzika baroka, čak i kada su instrumenti isti. I oni, međutim, slede epohe – uzdižu se i padaju, kao i veliki stilovi svog doba. Na mesto klavičembala stupa klavir, lutnju smenjuje gitara, koja će ostati drugorazredan instrument sve do poznog XX veka, da bi svoj zenit dosegla tek sa pojavom električne gitare. Gitarski rif druge polovine XX veka označava opadanje baš u smislu izražajnosti; dobitak se krije u snazi, koja može da se poredi s udarom električne struje.

Muzika o kojoj je ovde reč – čiji su autori poznati, gde izvođenje postaje vrednost sama po sebi i koja postaje  nalik na potragu za sazvučjima, za svetovima koji su nam zauvek zatvoreni – u tesnoj je veri sa padom vere i velikih teoloških sistema. To je izmak srednjeg veka, u kome se autorstvo jedva beležilo ili nije uopšte, i početak renesanse, novog doba, kada sam koncept potrage, samoostvarenja, dobija novo značenje, različito od onog koje je važilo za srednjevekovnog viteza na primer.

Velike muzike imaju svoje doba i, isto tako, svoj prostor. Jedan muzički genije ne dolazi pojedinačno, sledi ga jato sličnih ili različitih od njega. Italijanski genije se ovaplotio u Rosiniju, ali pre u Vivaldiju ili Albinoniju, nemački možda u Bahu, kome su prethodili, ili su mu sledili, Mocart, Betoven i Vagner, dok mu je Karl Orf dao završni akord sa svojom „Carminom buranom“. Više nego himnu životne radosti, u njoj prepoznajemo danse macabre, pozni odjek Mocartovog „Rekvijema“, koji je izgubio svoju onostranu dimenziju i dobio na životnoj snazi.

Veličanstven odgovor na to dolazi iz Rusije. Nešto slično se desilo i u književnosti, kao i u operi i baletu. Najpre, „velika petorka“, gde Čajkovski zauzima ono mesto koje je Puškin imao u književnom svetu, velike i protivurečne, pa ipak skladne romantične figure, nalik lordu Bajronu, koja je, možda, u nekim aspektima jače naglašena. To je, uostalom, trajno obeležje ruske duše. Slično kao i u književnosti, odjek toga se nastavlja i posle revolucije, do duboko u XX vek, sa Šolohovim i njegovom kozačkom epopejom, u muzici sa Prokofjevim, koji nam je u nasleđe, između ostalog, ostavio svog „Romea i Juliju“.

Svaka država-nacija danas ima svoje filharmonije, državne simfonijske orkestre, pa i svoje kompozitore; malo njih, ili nijedan, mogu se porediti sa klasičnim dobom muzike. Muzika je tada izbijala kao izvor ili magma iz Zemljine kore u određenim predelima, doduše, kroz različite, pa i neuporedive figure, čije se individualnosti, hteli mi to ili ne, postepeno stapaju s muzikom.

To je i slučaj sa Mocartom, Vivaldijem, Bahom, Vagnerom, Čajkovskim, Prokofjevim i mnogim drugim. Fizionomije postaju maske, u kojim se individualne crte s vremenom rastvaraju i gube. Za njima ostaju enigmatska dela, kao što su „Umetnost fuge“, već pomenuti „Rekvijem“, „Labuđe jezero“ ili „1812“. Čajkovskog. Prava ličnost autora s vremenom bledi, istraživanje njenih osobenosti ili biografskih okolnosti ostaje jedna od slepih ulica kritike XIX, pa i XX veka.

Neko veliko muzičko delo prošlih vekova teško možemo shvatiti kao lično, premda ono nije lišeno individualnosti. Individualna obeležja stapaju se ovde s nečim dubljim, dajući oblik bezvremenom.


Theatrum Mundi, Karl Orf



Tačke preloma

Doba muzike koja je s dobrim razlogom nazvana klasičnom se zatvorilo, najkasnije polovinom XX veka. Zvuci od toga doba više nisu milozvučni, disharmonija se oseća kod Prokofjeva u već pomenutom baletu „Romeo i Julija“ i, na trenutke, dospeva do sklada. Prethodilo mu je ono što je Niče nazvao „slučajem Vagner“. Jednu od tačaka preloma označava i atonalna muzika Kurta Vajla, koji je komponovao songove za komade Bertolda Brehta, i čija će „Alabama song“ kasnih 60-tih, a i kasnije, postati poznata u izvođenju The Doors.

Muzika oduvek prati čoveka, od samih početaka, od paleolita, dakle, baš kao i osnovna dihotomija: podela na pučku, narodnu muziku i onu koja se izvodi za odabrane. Od sveštene muzike starija je ona koja je bila namenjena kraljevima i viteškoj kasti. Muzička pratnja epu je oskudna, svodi se na nekoliko tonova koji epu daju ritam; to nas seća na herojsko doba poezije, kada je muziku bilo teško razdvojiti od reči, i kada su obe, u stvari, činile jedinstvenu celinu, kao što je pesnik predstavljao nerazdvojnog pratioca ratnika.

Drugačije je sa lirskim pesmama, koje je još Vuk Karadžić označio kao „ženske“ i koje se, umesto na herojskom etosu, baziraju na osećanjima. To je muzika namenjena okupljanjima i velikim narodnim slavljima, i otuda ne čudi što se ona s vremena na vreme srozava na opscenost, u ekces.

Od pre nekog vremena – kao graničnu tačku uzeli smo polovinu XX veka – dosezanje harmonije samo po sebi postaje nemoguće; ona se mora tražiti na drugim mestima, do nje se stiže drugačijim putevima, nepoznatim ranijim pokoljenjima.


Rukopis, Artur Rembo



Pijani brod

Jednu od prelomnih tačaka označava delo Artura Remboa. Nije slučajno što interesovanje čitalaca za ovaj ekscesni slučaj kasni za samom pojavom i što koincidira s pojavom Fridriha Ničea, čiji je pesnički, a i muzički genij i danas neshvaćen.

Otkriće skoro celokupnog tiraža „Boravka u paklu“ u magacinu neke belgijske štamparije, otprilike na prelomu vekova, svakako baca sasvim novo svetlo na istoriju književnosti XIX stoleća, a možda i na književnost samu.

Promena se najavljuje u književnosti pre nego u muzici zato što književnost obuhvata i muziku i, po potrebi, mnoge druge umetnosti – kod Remboa se najpre menja melodija, koja postaje bučnija i istovremeno komplikovanija nego što je to slučaj s devetnaestovekovnom poezijom, uključujući i Poa i Bodlera, dok se ritam ubrzava i zgušnjava. Zajedno s tim, javlja se i obilje novih slika i sasvim nova atmosfera. To su, možda, unutrašnji pejzaži, ali oni koincidiraju s onim što će tek uslediti. Remboove „Iluminacije“, a posebno proze kao što su „Mostovi“ i „Gradovi“, predstavljaju pogled daleko u XX vek i vode skoro neposredno do ostvarenja kao što su „Unknown Pleasures“, prvog albuma Joy Division, rok sastava iz Mančestera s početka 80-tih; to je urbani, industrijalizovani i futuristčki pejzaž, možda čak dehumanizovani pejzaž, ali sa stanovišta XIX veka.

To je, takođe, granična tačka.


Remboov portret sačinjen od njegovog rukopisa, Serhio Albijak



„Pijani brod“ se najzad, posle egzotičnih mora, vraća u „mlake luke“ i sa sobom donosi svoja volšebna otkrića i sumnjive nalaze. Uslediće mu već pomenuti „Boravak u paklu“ i „Iluminacije“, kao niz izveštaja sa putovanja po nepoznatim predelima. Sa tih tačaka se, slučajno ili ne, vidi daleko u budućnost, posebno u njenim čudovišnim apektima, možda zato što je njihov autor crpeo iz bezvremenog.

U značajnim delima ukrštaju se vremensko i bezvremeno, ali za Remboa je tipično da pripada pre XX nego XIX veku. To objašnjava uticaj koji je ovaj, u svoje doba gotovo anonimni pesnik, ostvarivao čitavo naredno stoleće i čiji ugled ni danas ne bledi.



(…)


Boris Nad

Prvobitno objavljeno na P.U.L.S.E.

KOMENTARI

Name

A Rússia atravessa o Rubicão ou o Nascimento de um Novo Mundo,1,Agarta,2,Alexander Dugin,1,Almanah Književna fantastika 2015,1,America,1,Amerika,1,An interview with Boris Nad,3,Androgin,1,Annunciation of America,1,Anthem (Blood),1,Antihrist,1,Apology,1,Argonauti,1,Arhija i Anarhija,1,Aristokratski pogled na svet Borisa Nada,1,Atlantida,1,Atlantis,1,Bagdad,1,Baghdad,1,Bajke o EU fondovima su na nivou primitivnog kulta,1,Balkan,1,Battlefield,1,Being Beauteos,1,Belo ostrvo,1,Blagovest Amerike,1,Bojno polje,1,Boris Nad,162,Boris Nad: Russian Crossing of The Rubicon or the Birth of a New World,1,Call for Papers,1,City of Gods,1,City of Gods 2,1,Co stanie się na Ukrainie w najbliższych dniach i miesiącach?,1,Čuda i mimo mita,1,Dan bogova,1,Đavolje kule,1,Day of the Gods,1,Devet svetova,1,Divlji lov,1,Dragoš Kalajić,1,English,45,Esej,56,Eurasia Movement Interviews Boris Nad on Novorossiya,1,Eurasian Artists Association: The IVth Revolution!,1,European Union against Europe,1,Evroazija,1,Ezoterizam u Dantea,1,Filip Rogović,1,French,1,German,8,Gog i Magog,1,Grad bogova,1,Greek,1,Hiperborejci,2,Hoće li "Ukrajinsko proleće" da preraste u "Rusko proleće",1,Hyperboreans,1,Ideja centra,1,Imperium Ultimum,1,Interregnum,1,Interview,4,Interview with Boris Nad,1,Intervju,15,Iran,3,Islamska država je jurišni odred SAD,1,Istinska Turska pripada Evroaziji,1,Istok,1,Istok i Zapad,1,Itaka,1,Ithaca,1,Između Mora i Zemlje,1,James Porazzo,1,Jezik Indoevropljana,1,Joaquin Flores / The return of Myth,1,Knjiga,5,Komentar Nemih Bogova,1,Koren liberalnog zla u crkvenom raskolu,1,Kraj noći,1,Kraljevstvo noći,1,Kritika,10,Lavovi s Kalemegdana,1,Leonid Savin,1,Lions from Kalemegdan,1,Ljubav nestvarnih,1,Ljubiša Jovanović,1,Lobo,1,Maksimilijan Rupert Ditrih Sikorski,1,Manifesto for the Eurasian Artists Association,1,Mitovi o Hiperboreji,1,Mitska Amerika,1,Moloh,1,Momčilo Selić,2,Moskva može strpljivo da čeka rasplet s prstom na obaraču,1,Mračni oblaci nad Evropom,1,Music,1,Muzika,2,Muzika i glasovi I,1,Muzika i glasovi II,1,Mythical America,1,Myths about Hyperborea,1,na braniku Evrope,1,Na Krajini,1,Napomena,1,Napomena uz "Gozbu",1,New Antaios Journal,1,Nicholas Diak,1,Nikola Velimirović,1,Nostalgija za Tulom u doba mašina,1,Nova knjiga: Hiperborejci,1,Novi Nojev kovčeg,1,O mito de Atlântida,1,O Retorno do Mito,1,O Skitima,1,O tradiciji,1,O tradiciji drugi deo,1,Oblivion and Discourse of Being,1,Odin,2,Onostrana Indija,1,Open Revolt,1,Ovo su dveri Agarte,1,Pannonia,1,Panonija,1,Periodika,1,Planeta Titan,1,Planeta Titan / Crno Sunce,1,Poezija,5,Polish,1,Posle Gutenberga,1,Poslednja Tula,1,Poslednji vuk,1,Postapokalipsa,1,Povest o Agarti,1,Povratak mita,2,Predgovor,1,Proza,30,prvi deo,1,Questing Beast,1,Raspad Ukrajine (Rusije),1,Rat za kraj sveta,1,Razgovor s učenim lamom,1,Rim i Kartagina,1,Ruski prelazak Rubikona ili rađanje novog sveta,1,Russian,5,SAD su teroristička država,1,Sailing To Itaca,1,Sakralna istorija,1,Simboli Hiperboreje,1,Slowakian,1,Spanish,5,Šta će se narednih dana i meseci dešavati u Ukrajini,1,Stevan Bošnjak,1,Stoleće titana,1,Strategija anakonde i američki globalni haos,1,Sveta tajna rata,1,Tamno bratstvo,1,Tehnokratija,1,The Different Ways,1,The East and the West,1,The Fourth Political Theory,1,The Fourth Political Theory: Serbian vision,1,The multipolar world,1,The Return of Myth,1,Three chronicles (One dream / Odin / Achilles),1,Through the Door of History,1,TSIDMZ,3,TSIDMZ – Ungern von Sternberg Khan,1,Turkish revolution. An interview with Boris Nad,1,U danima kuge,1,U zemljama besmrtnika,1,Ukleti brod,1,Ukrajina je u ratu,1,Uranska tradicija,1,Varvarska Skitija,1,Vavilon,1,Vavilonska kula,1,Video,2,Vuk,1,War Song,1,We are Witnessing a Deep Crisis in the Model that is Offered by the EU and USA,1,We must drive out the merchants from the temple,1,Wild Hunt,1,Wolf,1,Zaborav i govor bića,1,Zamak,1,Zamak Grala,1,Završna bitka,1,Zlatno runo,1,Zmajeve kosti,1,Η επιστροφή του Μύθου,1,Америка,1,Возвращение мифа,1,Война для конца мира,1,Интервью,2,
ltr
item
ARKTOGEJA: Muzika i glasovi I, Boris Nad
Muzika i glasovi I, Boris Nad
https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIkqB3cXbjfgD_T5vnd4NY_p07VwdoXg7hL72WPvlqoIIQ5c36tYOyzVegBHyrQHn8n7ZaRpAu2PwLYfOqBRNvdKZ7nKyho_SN8K_5WwVZFglmuxrSlpr9gY1wx2CrnKhfs1PdRV_N3sY/s640/Neolithic_bone_flute-1024x768.jpg
https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIkqB3cXbjfgD_T5vnd4NY_p07VwdoXg7hL72WPvlqoIIQ5c36tYOyzVegBHyrQHn8n7ZaRpAu2PwLYfOqBRNvdKZ7nKyho_SN8K_5WwVZFglmuxrSlpr9gY1wx2CrnKhfs1PdRV_N3sY/s72-c/Neolithic_bone_flute-1024x768.jpg
ARKTOGEJA
https://arktogeja.blogspot.com/2013/10/muzika-i-glasovi-i-boris-nad.html
https://arktogeja.blogspot.com/
https://arktogeja.blogspot.com/
https://arktogeja.blogspot.com/2013/10/muzika-i-glasovi-i-boris-nad.html
true
3991172695466286618
UTF-8
Svi postovi su učitani Nije pronađen nijedan post VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna Strane POSTOVI Vidi sve Preporučeni sadržaji OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI POSTOVI Nije pronađen nijedan post koji odgovara vašem upitu Vrati nazad Nedelja Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Januar Februar Mart April Maj Juni Juli Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec upravo sada 1 minut ranije $$1$$ minuta ranije 1 sat ranije $$1$$ sata/sati ranije Juče $$1$$ rana ranije $$1$$ sedmica ranije više od 5 sedmica ranije Pratioci Prati THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy